Ovo je mesto gde možeš da saznaš šta je trgovina ljudima, kako da je prepoznaš i kome da se obratiš za pomoć.
Trgovina ljudima je krivično delo u okviru kojeg dolazi do najgrubljeg kršenja ljudskih prava, a time i prava deteta. Podrazumeva eksploataciju, odnosno iskorišćavanje ljudskog bića radi dobiti koju stiče trgovac ljudima.
Čak i kada dete pristane na eksploataciju, radi se o krivičnom delu.
Smatra se da je dete žrtva i ukoliko je samo postojala namera o eksploataciji deteta.
Postoje različiti oblici trgovine ljudima, tj. eksploatacije žrtava. Najzastupljeniji su seksualna i radna eksploatacija, kao i prinuda na prosjačenje, brak ili vršenje krivičnih dela. Takođe, prisutni su i protivzakonito usvajanje deteta, korišćenje dece u oružanim sukobima i radi prodaje njihovih organa.
Prema Konvenciji Saveta Evrope o borbi protiv trgovine lјudima, trgovina ljudima podrazumeva vrbovanje, prevoz, premeštanje, skrivanje lica, uz primenu pretnje ili sile ili drugih oblika prinude, kao što su otmica, prevara, obmane ili zloupotrebe ovlašćenja. Takođe, ona podrazumeva i davanje ili primanje novčanih sredstava ili druge koristi radi dobijanja pristanka lica koje uspostavlja kontrolu nad drugim licem u cilju iskorišćavanja.
Krivični zakonik Republike Srbije razdvojio je i posebno sankcionisao krivična dela:
Žene i muškarci, odrasli i deca, strani državljani, kao i državljani Srbije, mogu biti žrtve trgovine ljudima. Jedna od najčešćih predrasuda u vezi sa žrtvama jeste da su to stranci, bez dokumenata, a ne naši državljani i državljanke, i da su žrtve najčešće lakoverne i neobrazovane osobe ili naivne devojke iz drugih zemalja koje su na prevaru uvučene u trgovinu ljudima.
Zato je važno da u što većoj meri razviješ veštine prepoznavanja zamki koje trgovci postavljaju i saznaš što više o načinima prijavljivanja i pružanja pomoći osobama koje se zateknu u ovakvoj situaciji. Takođe je bitno da saznaš brojeve telefona na koje možeš da prijaviš trgovinu ljudima, bez obzira na to gde se nalaziš
Godinama unazad statistika pokazuje da su više od 65 posto identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji deca i mladi. To su najčešće devojčice između 11 i 17 godina, kao i punoletne devojke do 30 godina starosti. One su na meti trgovaca ljudima radi seksualne eksploatacije, eksploatacije rada, a često su i primorane da prose ili kradu. Dečaci su takođe žrtve seksualnog iskorišćavanja, iako je rasprostranjena predrasuda da se takve situacije ne događaju.
Trgovci ljudima su vešti u manipulaciji i kontrolisanju dece. Oni se pritom koriste raznim obmanama, lažima, lažnim emocijama, pretnjama i nasiljem. Zbog toga su neka deca, a posebno deca koja nemaju podršku, u većoj opasnosti. Poslednjih godina, u Srbiji su u velikom riziku migranti i izbeglice, naročito deca bez pratnje, i to iz više razloga ‒ nerazumevanja jezika, smanjene mogućnosti zaposlenja, siromaštva i isključenosti iz društva.
Ja sam Mila, imam 16 godina i dolazim iz siromašne porodice. Mama i ja često trpimo nasilje, zbog mog oca koji često pije alkohol. Po preporuci jednog prijatelja, prijavila sam se za posao konobarice u restoranu u susednom gradu. U restoranu nisam radila samo kao konobarica, već sam bila prisiljena da obavljam teške fizičke poslove bez određenog radnog vremena. Živela sam u sobi pored restorana, i tokom više meseci nisam primila platu. Bila mi je ograničena sloboda kretanja i nije mi bilo dozvoljeno da napuštam restoran. Teški uslovi rada ozbiljno su narušili moje zdravlje. Na osnovu anonimnog poziva, policija je došla u restoran i nakon njihove intervencije smeštena sam na bezbedno mesto, u sklonište u Beogradu.
Ja sam Zoran i imam 17 godina. Sestra i ja smo živeli sa tetkom u jednom selu. Mučili smo se da sastavimo kraj sa krajem. Bili smo jako siromašni. Stalno sam razmišljao kako bih mogao da pomognem da tetka, sestra i ja živimo bolje. Jednog dana sam upoznao čoveka koji mi je obećao da će mi pomoći. Ne rekavši tetki, otišao sam na vašar u susedno selo. Tamo sam počeo da prosim, jer mi je taj čovek obećao da ću tako puno zaraditi. On mi je pronašao mesto na vašaru. Međutim, sve što bih skupio, taj čovek bi mi uzeo. Morao sam da živim sa drugom decom u blizini vašara. Taj čovek nas je tukao svaki put kad ga ne bismo poslušali. Brinuo sam. Šta li rade tetka i sestra? Jednog dana, došla je policija. Prvo sam se uplašio, ali onda sam shvatio da sam spasen. Pregledali su me doktori. Rekli su da imam upalu pluća. Smestili su me u bolnicu. Posle dugo vremena sam se osećao sigurno.
Zovem se Ivana. Imam 15 godina. Živela sam sa mlađim sestrama i bratom. Brinula sam o njima. A onda, jednog dana, majka mi je rekla da se „udajem”. Došao je njen prijatelj i rekao da želi da mu budem žena. Plakala sam, nisam želela da živim sa tim čovekom. Htela sam da nastavim da idem u školu. Ali mama nije odustajala. Rekla mi je: „Tako sam odlučila, tako će i biti.” Moj „muž” je imao 18 godina, a ja samo 13. Bio je grub prema meni. Ponašao se kao da ja nisam devojčica. Otišli smo u Španiju. Tamo sam morala da kradem, inače bi me tukao. Kada je shvatio da krađa ne ide kako je on očekivao, otišli smo u Belgiju. Nisam više želela da kradem. Znala sam da je to pogrešno i želela sam da prestanem. Tokom jedne racije, ispričala sam sve policiji. Kad god se setim tog perioda života, sva se tresem. Sada sam puno bolje, nakon što mi je pružena podrška. Živim sa tetkom i idem u školu. Konačno nemam briga.
Trgovina ljudima se teško prepoznaje i otkriva. Stručnjaci koji su se u svom radu susreli sa ovim problemom izdvojili su neke od karakterističnih signala koji ukazuju na ovaj problem.
Seksualna eksploatacija se, na primer, često krije iza salona za masažu, modnih agencija, agencija za poslovnu pratnju. Ona može da se odvija u barovima, striptiz klubovima; da se krije iza oglasa za posao ili studiranje u inostranstvu. Može se odvijati i u bilo kojoj kući ili stanu koji su u tvojoj blizini.
Radna eksploatacija se uglavnom odvija u fabrikama, na poljima i plantažama, na gradilištima (naročito ako je pristup nedozvoljen), ali i u restoranima i poslovima u kući (poslovi u domaćinstvu i čuvanje dece).
Iza prošnje takođe može da se krije trgovina ljudima. Decu koju viđaš na ulici, a koja prose, mogu zlostavljati odrasli koji im sav isprošen novac uzimaju i nad njima vrše nasilje (fizičko, seksualno, psihološko, ekonomsko nasilje i uslovljavanje). Veoma je važno da imaš u vidu činjenicu da ova deca nisu kriva za to što im se dešava, da im je potrebna pomoć i podrška da krenu ili se vrate u školu, dobiju iste mogućnosti kao i druga deca i budu ravnopravni članovi našeg društva.
Ponekad na osnovu promena u ponašanju tvojih vršnjaka možeš da naslutiš da se oni nalaze u teškom položaju iz kojeg često ne vide izlaz. Žrtve se često povlače u sebe, teško uspostavljaju kontakt očima, kao da se stide, napete su i odsutne čak i kada su u društvu. Često deluju kao da su zastrašene, da ih neko progoni, osvrću se i pokazuju sumnjičavost u razgovoru bilo da se dogovarate oko izlazaka ili zajedničkog provođenja vremena.
Trgovina ljudima ostavlja tragove, kako na telu, tako i na psihi žrtava, jer one najčešće nemaju zdravstvenu negu. Trgovci ljudima čine sve da bi sakrili tragove nasilja i sprečili žrtve da odu kod lekara. Ukoliko se one ipak upute lekaru, trgovci će često ići sa njima kao pratnja i nateraće žrtve da ponavljaju unapred dogovorene rečenice. Neke znake možete primetiti vrlo lako jer su uočljivi na prvi pogled, kao što je loša lična higijena, neuhranjenost i dehidriranost ili tragovi fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, vezivanja, zatvaranja ili mučenja, kao što su modrice i prelomi.
Ako neko nema lična ni putna dokumenta, malo ili skoro ništa od ličnih stvari, kao ni novac ili ga ima vrlo malo, to sve mogu biti znaci koji govore u prilog tome da je reč o osobi koja se nalazi u riziku od trgovine ljudima. Žrtve se prepoznaju i po tome što im nije dozvoljeno ili nisu u mogućnosti da govore u svoje ime; druga osoba može da insistira na tome da bude prisutna ili da bude žrtvin „prevodilac”. Sve ove karakteristike ukazuju na činjenicu da je reč o osobi koja nema kontrolu nad svojim životom i sudbinom.
Može se dogoditi da tvoj drug ili drugarica ne dođu u školu, da prestanu da dolaze i da ne postoji dovoljno informacija o tome gde se oni nalaze i šta se sa njima dešava. Važno je da u ovakvim situacijama informišeš nadležne u školi o tome da neko od tvojih vršnjaka izostaje sa časova.
Postoje deca koja žive u siromaštvu, nemaštini, koja trpe nasilje u porodici ili slične situacije koje u velikoj meri utiču na njihov život. Deca koja imaju ova iskustva su u većem riziku od toga da se nasilje ponovi ili njihovi problemi prodube.
Kada se neko zaposli, takođe postoji niz znakova koji mogu ukazati na to da se dešavaju situacije i specifične okolnosti koje su žrtvama nametnute. Neki od znakova su da osoba nema slobodu kretanja ili da se kreće isključivo uz pratnju. Žrtve radne eksploatacije često su primorane da rade prekovremeno, nemaju pauzu ili odmor, a često nisu uopšte plaćene ili dobijaju vrlo malo novca u odnosu na svoj rad. Uslovi života i rada su nehumani ili loši i često podrazumevaju deljenje prostora sa velikim brojem ljudi na mestima koja su skrivena, izolovana ili gde se primenjuju mere sigurnosti (naoružano obezbeđenje, kamere) u cilju zastrašivanja, izolacije i nemogućnosti napuštanja mesta na kom borave. Trgovci drže žrtve u podređenom i zavisnom položaju i ucenjuju ih na razne načine, navodnim dugom, pretnjama smrću članovima njihove porodice i deci i drugim metodama.
Prepoznavanje znakova trgovine ljudima predstavlja ključni korak u identifikaciji žrtava trgovine ljudima. Ako prepoznaš da je neko žrtva trgovine ljudima, VAŽNO JE da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!
Najbolje što možeš da uradiš jeste da trgovinu ljudima prijaviš odgovornim odraslim osobama kod kuće ili u školi. Pored toga, važno je da znaš na koje adrese možeš prijaviti trgovinu ljudima, a to ćeš saznati klikom na ovaj link.
Ako prepoznaš
da je neko žrtva trgovine ljudima,
VAŽNO JE
da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!
Najbolje je da trgovinu ljudima prijaviš odgovornim punoletnim osobama kod kuće ili u školi.
Možeš i da podeliš sa njima informacije o tome gde sve i na koje načine u našoj zemlji može da se prijavi da je neko žrtva trgovina ljudima.
Krivično delo trgovine ljudima možeš da prijaviš putem telefona ili imejl adrese:
1. Dežurnoj službi policije pozivanjem broja 192
Sumnju na krivično delo trgovine ljudima, možeš da prijaviš policiji na 0800 100 388.
Upravi kriminalističke policije na telefone: +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19 ili putem imejl adrese ukp@mup.gov.rs
Krivično delo trgovine ljudima možeš da prijaviš i lično, u lokalnim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova - policijskim upravama, policijskim stanicama.
2. Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima koji radi pri Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja.
Dovoljno je da postoji sumnja na trgovinu ljudima i to možeš da prijaviš na telefon +381 (0)63 610 590 ili putem mejla sluzbazak@centarzztlj.rs
3. Uvek možeš da se obratiš organizaciji ATINA - Udruženju građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Dežurni telefon na koji možeš da prijaviš trgovinu ljudima je:+381 61 6384071. Takođe, možeš pisati organizaciji Atina putem mejla: office@atina.org.rs
4. Takođe, možeš da pozoveš ASTRA SOS telefon 011/785 0000 ili 0800 101 201 i prijaviš trgovinu ljudima ili nestanak deteta.
Ne postoji univerzalan profil trgovca ljudima, ali ono što je svim trgovcima ljudima zajedničko jeste činjenica da eksploatišu druga ljudska bića i to samo zbog sopstvenog profita. Zajedničko im je i to da imaju razrađene modalitete iskorišćavanja ljudi, u zavisnosti od procene na koji će način žrtva da im donese veću korist. Informacije u ovom delu će ti pomoći da lakše prepoznaš moguće zamke koje trgovci ljudima postavljaju svojim potencijalnim žrtvama i načine kojima prikrivaju svoje stvarne namere.
Trgovci ljudima mogu biti strani državljani ili građani Srbije, muškarci i žene, članovi porodice, čak i roditelji, partneri, poznanici i stranci ‒ različitih godina, bračnog i socioekonomskog, obrazovnog statusa.. Svako od njih ima svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije. Trgovci ljudima najčešće namamljuju žrtve nudeći im lažnu nadu da će moći da promene svoj život i živote svojih porodica ‒ obećavaju šansu za bolji život ‒ dobar posao i zaradu, divnu vezu ili nove i uzbudljive mogućnosti.
Žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje (drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž…).. S druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala uživo ili onlajn tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, itd.
Ponekad se i više njih udružuje kako bi lakše stupili u kontakt sa potencijalnom žrtvom, obavljali premeštanje žrtava na mesta na kojima će se vršiti eksploatacija i sve ostale radnje koje u grupi često sprovode jednostavnije nego samostalno. Oni tada postaju organizovana kriminalna grupa. Trgovac ljudima oduzima osnovna ljudska prava žrtvi: slobodu kretanja, izbora i kontrole nad vlastitim telom i umom, kao i kontrolu svoje budućnosti. U procesu oporavka žrtve najvažnije je da ona povrati kontrolu nad svojim životom i tu počinje njen oporavak.
Informisanje i edukacija su najbolji način da se zaštitiš od trgovine ljudima. U borbi protiv trgovine ljudima prevencija je važna, a prepoznavanje znakova koji vode potencijalnu žrtvu do trgovca ljudima ključno.
Ukoliko putuješ u inostranstvo, obrati pažnju na saputnike, a naročito na decu u pratnji odraslih osoba, kao i na odnos pratioca prema detetu. Negativna i sumnjiva ponašanja prijavi odgovornoj odrasloj osobi.
Seksualna eksploatacija dece na internetu postala je zabrinjavajuća stvarnost. Iz tog razloga je Centar za prava deteta razvio digitalnu platformu prilagođenu deci, na kojoj se nalaze relevantne informacije o prevenciji i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu. Preko platforme možeš da se informišeš o procedurama, praksama i savetima kako da prepoznaš onlajn rizike, kako da reaguješ, kao i kome možeš da se obratiš za pomoć i podršku. Platformi možeš pristupiti preko ovog linka: http://tvojaprava.cpd.org.rs/sigurnostnainternetu.html
Da bi borba protiv trgovine ljudima bila uspešna, potrebno je da znaš šta je to što može da pomogne da bolje razumeš ovaj fenomen. Predrasude i stereotipi često mogu da nas zbune i zato je važno da neprestano radimo na njihovom prevazilaženju. Predrasuda vezanih za trgovinu ljudima ima mnogo, ali smo za tebe izdvojili pet najčešćih sa kojima se možeš susresti na svakodnevnom nivou.
Realnost: Ne očekuj da će se ovo odmah dogoditi. Žrtva trgovine ljudima često u početku ne traži pomoć, i to iz različitih razloga. Ona nema poverenje u druge ljude, optužuje sebe zbog svega što se dogodilo, a postoji verovatnoća i da je trgovac ljudima i dalje uslovljava, posmatra i nameće joj šta treba da radi, šta da govori, kako da se ponaša.
Ako se i dogodi da ti se neko poveri da je žrtva nasilja, uvek je najbolje da toj osobi veruješ na reč i uradiš sve što je u tvojoj moći da pomogneš. Ukoliko neko kaže da je žrtva, a na kraju se ispostavi da nije, važno je da znaš da osobi i u toj situaciji treba pomoć i podrška. Jako je važno da ne osuđujemo druge ljude, naročito kad se radi o ovako osetljivim stvarima.
Realnost: Ovo je jedna od najčešćih predrasuda koja se vezuje za žrtve trgovine ljudima. U njenoj osnovi je uverenje da je osoba sama odgovorna za nasilje koje joj se dogodilo. Vrlo često ljudi (jer im je tako lakše da negiraju sopstvenu odgovornost) razlog nasilja vide u samoj osobi i/ili grupi koja je njemu izložena, smatrajući da su na taj način i sami bezbedni, odnosno da se nasilje dešava samo određenim ljudima. S druge strane, trgovci ljudima su vrlo vešti u manipulisanju i jedan od načina kojim zadržavaju žrtve jeste ubeđivanje da su one same krive za to što im se dešava i da će njihova okolina to isto misliti.
Realnost: Trgovina ljudima se može javiti i u legalnim poslovnim uslovima. Može da se desi da su legalne aktivnosti paravan za trgovinu ljudima, na primer u agencijama za posredovanje pri zapošljavanju (bilo koje vrste, od sezonskih poslova preko poslova u inostranstvu – obećano je jedno, a u realnosti zatičete nešto potpuno drugo, nema radnog ugovora koji treba da potpišete i slične situacije). U modnim ili drugim agencijama, često se pozivaju mladi da se fotografišu, ili budu deo reklame ili nekog videa, pa je veoma važno da znaš da takvi predlozi ne smeju da uključuju ništa što ugrožava, ne poštuje ili povređuje tvoj telesni integritet.
Realnost: Ne moraju svi navedeni elementi da budu ispunjeni da bismo zaključili da je u pitanju trgovina ljudima. Krivično delo trgovine ljudima ne mora nužno da uključuje i prevoz. Na primer, žrtva trgovine koja je primorana na prostituciju se nalazi u kući koju ne sme da napusti i u kojoj se odvija seksualno iskorišćavanje.
Realnost: Stranci koji su identifikovani u Srbiji kao žrtve trgovine ljudima mogu boraviti legalno u zemlji. Iako su neke žrtve strani državljani bez dokumenata, nije uvek pravilo da u našoj zemlji borave ilegalno, već mogu imati legalan boravak u različite svrhe (sportisti, studenti koji su bili identifikovani kao žrtve trgovine ljudima…).
1. Dečaci ne mogu biti seksualno eksploatisani u svrhu trgovine ljudima?
Tačno
Netačno
Dečaci takođe mogu biti seksualno iskorišćavani, iako preovladava predrasuda da takvih situacija nema. Takvi slučajevi se teže otkrivaju, u velikoj meri i zbog izraženih rodnih stereotipa koje društvo nameće, poput onih da dečaci ne plaču, ne pokazuju osećanja i drugih. To je samo jedan od razloga zbog kojeg dečaci ređe istupaju i govore o seksualnom nasilju koje im se dogodilo.
Takođe, u svetu se beleže štetne prakse kakva je na primer bača bazi (bacha bazi – ples dečaka) koja je najzastupljenija u Avganistanu i Pakistanu. U okviru ove prakse dečaci su izloženi seksualnoj eksploataciji tako što im se oblači ženska odeća i primorani su da pevaju i igraju u svrhu zabavljanja odraslih muškaraca koji imaju novca i njihovih prijatelja. Ova praksa najviše pogađa dečake uzrasta od 7 do 18 godina koji potiču iz siromašnih porodica ili one koji su bez roditeljskog staranja. O ovom fenomenu snimljeni su i brojni dokumentarni filmovi, pisane studije, a važno ga je poznavati kako bismo razumeli odnose moći u društvu koji su tako uspostavljeni da posebno decu čine ranjivom.
2. Korišćenje dece u oružanim sukobima smatra se trgovinom ljudima?
Tačno
Netačno
Procenjuje se da danas u svetu ima najmanje 250.000 dece koja se zloupotrebljavaju u oružanim sukobima u najmanje 20 zemalja. Oko 40% ove dece su devojčice, koje muškarci borci iskorišćavaju seksualno i prisiljavaju na brak. Jedna od najpoznatijih militantnih grupa u svetu koja upravo na ovaj način koristi devojčice u oružanim sukobima jeste Boko Haram.
U mnogim sukobima na svetu deca direktno učestvuju u borbama. Međutim, njihova uloga nije ograničena samo na borbu. Mnoge devojčice i dečaci takođe se koriste kao podrška oružanim snagama, što predstavlja veliki rizik i umnogome otežava njihov život. Njihovi zadaci mogu biti različiti. Mogu biti primorani da nose oružje, da kuvaju, prenose stvari, informacije. Mogu biti primorani da idu u izvidnice, kao i radno i seksualno iskorišćavani u svrhu zadovoljenja potreba vojnih trupa. Devojčice se takođe regrutuju i njih koriste oružane snage i grupe. One trpe specifične posledice, uključujući, ali ne ograničavajući se na, silovanje i seksualno nasilje, prisilne trudnoće i komplikacije povezane s trudnoćom, stigmu i odbacivanje od strane porodice i zajednice.
Štaviše, upotreba dece za teroristička dela, uključujući i bombaše samoubice, pojavila se kao fenomen savremenog ratovanja. Svake godine UN dobija izveštaje o deci od 8 do 9 godina koja su povezana sa oružanim grupama. Bez obzira na njihovu ulogu, ova deca su izložena akutnom stepenu nasilja ‒ kao svedoci, direktne žrtve i kao prisilni učesnici. Neka od njih budu povređena i do kraja života moraju da žive sa invaliditetom. Zakon u Srbiji prepoznaje korišćenje dece u oružanim sukobima kao trgovinu ljudima.
3. Samo stranci i strankinje u Srbiji mogu postati žrtve trgovine ljudima?
Tačno
Netačno
U Republici Srbiji je poslednjih godina dominantna unutrašnja trgovina ljudima, čije su žrtve uglavnom domaće državljanke i državljani, koje eksploatišu takođe domaći državljani.
4. Trgovina ljudima je isto što i krijumčarenje ljudima?
Tačno
Netačno
Krijumčarenje je zločin protiv države a trgovina ljudima je zločin protiv čovečnosti. Kod krijumčarenja postoji saglasnost osobe za ulazak u zemlju u koju je krijumčar vozi. Kod trgovine, čak i kada postoji pristanak žrtve, on je iznuđen, putem prevare, ucene ili drugim metodama. Trgovina može da se odvija i u zemlji u kojoj žrtva živi, a krijumčarenje uvek podrazumeva transport osobe u drugu zemlju.
5. Minimalna zatvorska kazna u Srbiji za krivično delo trgovine decom iznosi pet godina?
Tačno
Netačno
Ako je trgovina ljudima učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorskom kaznom u trajanju od najmanje pet godina (stav 3 člana 388 KZ).
6. Da li osoba koja je primorana da vrši krivična dela može biti žrtva trgovine ljudima?
Tačno
Netačno
„Eksploatacija kriminalnih aktivnosti”, odnosno iskorišćavanje osobe koja, između ostalog, izvrši džeparenje, krađu, trgovinu opojnim drogama i druge slične aktivnosti koje podležu kaznama i podrazumevaju finansijsku korist može biti modalitet trgovine ljudima.
7. Da li je prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima obavezno po zakonu?
Tačno
Netačno
Svi građani i građanke u Republici Srbiji obavezni su da prijave krivično delo trgovine ljudima.
8. Da li se trgovina ljudima događa samo u siromašnim zemljama?
Tačno
Netačno
Trgovina ljudima, kao problem svetskih razmera, jednako pogađa industrijski razvijene zemlje, kao i zemlje koje to nisu, zemlje koje se nalaze u post-konfliktnom periodu, odnosno periodu ekonomske i društvene tranzicije.
9. Kad žrtva da pristanak trgovcu ljudima na eksploataciju, ona više nije žrtva trgovine ljudima?
Tačno
Netačno
Pristanak lica na eksploataciju ne utiče na postojanje krivičnog dela. U ovom slučaju zakon štiti žrtvu, jer ako je ona i dala saglasnost tokom situacije trgovine, to ne ublažava zločin koji je nad njom počinjen. Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu (Stav 10 člana 388 KZ Krivični zakonik Republike Srbije). Žrtva može da da pristanak kada je prevarena, kada je dovedena u zabludu, kada nema drugu alternativu, pod prinudom, prisilom, pretnjama upućenim njoj ili njenoj porodici – tako da se takva vrsta pristanka ne može uzeti kao relevantna u dokaznom postupku.
10. Upotreba dece u pornografske svrhe smatra se trgovinom ljudima?
Tačno
Netačno
Upotreba dece u pornografske svrhe jeste trgovina ljudima. Pored iskorišćavanja dece u prostituciji, ovaj vid eksploatacije prepoznaje se kao oblik seksualne eksploatacije dece.
Da bi se kreiralo društvo po meri deteta, važno je i da se ti uključiš, kroz aktivizam i volonterstvo, u rad organizacija civilnog društva na opštini ili u gradu u kom živiš, Crvenog krsta, Kancelarije za mlade ili drugih omladinskih i aktivističkih inicijativa.
Jedno od takvih mesta je i Dečji informativno-kulturni servis – Klub DX, pri Centru za prava deteta, gde možeš da dobiješ informacije o svojim pravima na jeziku koji ti je razumljiv, kao i da se uključiš u razne aktivnosti, kao što su radionice, tribine, javne akcije, akcije samozastupanja i dr. Klub DX okuplja decu i mlade uzrasta od 12 do 18 godina.
Svi imamo snove. Sanjamo neki bolji život. Želimo da nas neko voli, da budemo srećni i uspešni. Težimo tome da ostvarimo svoje životne ciljeve, iako znamo da se neki od njih verovatno neće ostvariti. Možda zato što ih je jednostavno nemoguće ostvariti, ali češće zato što nemamo uslove da ih ostvarimo.
Isto tako, svi imamo probleme, rane koje zadobijamo prolazeći kroz život. Nažalost, neki ljudi umeju da ih prepoznaju i spremni su da ih iskoriste protiv nas. Oni mogu da nam se približe i predstave se kao ljudi koji će nam pomoći da ostvarimo svoje snove ili zacelimo svoje rane. I dok mi mislimo da nam pomažu, oni nam ulaze pod kožu kao crv u jabuku.
Ljudima je nekada teško da pokažu empatiju prema drugima kada su u pitanju iskustva kroz koja oni sami nisu prošli. Čini im se da ako nešto nisu doživeli, to ne mogu ni da razumeju. Zbog toga se često dešava da žrtve trgovine ljudima umesto empatije dobiju osude.
Žrtva je pre svega čovek, kao vi, kao ja, ili bilo ko od nas. Zato nije samo važno da se edukujemo kako možemo da ostvarimo bolji život za sebe ili za naše bližnje, već je veoma važno da prepoznamo da li nekome treba pomoć. Takođe je izuzetno važno da onome ko se izbavi iz ovakve situacije pružimo maksimalnu podršku zato što su rane tih ljudi još uvek sveže, a kada smo ranjivi, podrška je najvažnija. I, molim vas, ne zaboravite da žrtva nije kriva što je iskorišćena, kriv je trgovac koji joj je lažno ponudio put do ostvarenja njenih snova.
Imajuću u vidu činjenicu da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih i najsloženijih oblika nasilja, koji ostavlja ozbiljne posledice na emocionalni i socijalni razvoj deteta, Centar za prava deteta i NVO Atina izradili su video „Između sna i jave”, kako bi podigli svest o ovoj pojavi među decom i mladima, ali i pružili informacije o fenomenu trgovine ljudima, prepoznavanju, uzrocima i rizicima, kao i dostupnoj podršci. U izradi filma učestvovala su deca iz Kluba DX pri Centru za prava deteta, koja su nakon edukativnih radionica na temu prevencije i zaštite dece od trgovine ljudima aktivno učestvovala u izradi scenarija filma, kako bi svojim vršnjacima što bolje približili temu trgovine decom.
Ovaj video kreiran je u okviru projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine lјudima je važna zato što prepoznaje decu žrtve trgovine kao posebno ranjivu grupu. Shodno tome, deca žrtve trgovine moraju dobiti odgovarajuću pomoć i zaštitu, uz poštovanje principa najboljeg interesa deteta.
Cilj Konvencije je da spreči trgovinu ljudima, zaštiti žrtve (žene, muškarce i decu), krivično goni trgovce i podstiče koordinaciju nacionalnih akcija i međunarodnu saradnju. Odnosi se na sve oblike trgovine ljudima, nacionalne i transnacionalne, povezane sa organizovanim kriminalom ili ne, kao i na sve oblike eksploatacije (seksualnu, prinudni rad ili usluge, ropstvo, služenje, uzimanje organa, itd).
Dete žrtva trgovine dobija posebne mere zaštite, a država je dužna da zaštiti privatan život i identitet žrtve. Država obezbeđuje detetu usluge zastupanja koje može da pruži zakonski staratelj, organizacije ili organi, koji postupaju u najboljem interesu deteta. Kada se utvrdi da se radi o detetu bez pratnje, Konvencija propisuje posebne korake koje treba preduzeti. Ukoliko država propušta da pruži mere zaštite žrtvi ili ospori neka od njihovih prava, žrtve imaju pravo da traže zadovoljenje svojih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Sve države koje su potpisale Konvenciju Saveta Evrope redovno prati Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA). Njena uloga je da obezbedi da se odredbe Konvencije delotvorno primenjuju i da se poštuju prava žrtava. GRETA analizira situaciju od zemlje do zemlje, izrađujući izveštaje u kojima se identifikuju dobre prakse i nedostaci i daju preporuke o tome kako da se unapredi sprovođenje Konvencije u svakoj zemlji. Izveštaji i preporuke daju se na uvid javnosti i objavljuju na internet prezentaciji Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima. GRETA nema mandat da interveniše u pojedinačnim slučajevima.
Savet Evrope je međunarodna organizacija evropskih zemalja posvećena zaštiti i promovisanju ljudskih prava, unapređenju demokratije i vladavine prava. Osnovana je 1949. godine, a sedište Saveta Evrope je u Strazburu, u Francuskoj.
Najvažniji akt Saveta Evrope je Evropska konvencija o ljudskim pravima. Savet Evrope je značajan i zbog
uspostavljanja Evropskog suda za ljudska prava, sa sedištem u Strazburu, koji primenjuje Evropsku konvenciju
rešavajući predstavke građana i država članica Saveta Evrope, ukoliko je došlo do povrede prava iz Konvencije. Naša
zemlja je članica Saveta Evrope od 3. aprila 2003.
Savet Evrope je od kraja osamdesetih godina, preduzeo niz inicijativa u borbi protiv trgovine lјudima, a kruna tih napora bilo je i usvajanje Konvencije o borbi protiv trgovine lјudima u maju 2005. godine, koja je stupila na snagu 1. februara 2008. Naša zemlja je
2009. godine donela Zakon o
potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Imaš pitanja
o drugim temama?
Ova digitalna platforma izrađena je u okviru projekta „Kampanja za podizanje svesti o trgovini decom u Republici Srbiji“ koji sprovodi Centar za prava deteta u saradnji sa NVO Atina,
uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, kroz zajednički program „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.
Stavovi i mišljenja izraženi na platformi ni u kom slučaju ne izražavaju zvanične stavove Evropske unije i Saveta Evrope.
